Emocije, fizičko zdravlje i eterična ulja

Emocije su neraskidivo povezane sa našim fizičkim zdravljem, a neurotransmiteri poput serotonina igraju ključnu ulogu u regulaciji raspoloženja i opšteg blagostanja. Savremeni način života često narušava ovu ravnotežu, ostavljajući nas podložnim stresu, anksioznosti i emocionalnom disbalansu.

Eterična ulja, kao prirodni egzogeni ligandi, pružaju jedinstvenu mogućnost da putem čula mirisa i uticaja na limbički sistem mozga podrže emocionalno zdravlje. Njihova sposobnost da stimulišu oslobađanje hormona sreće čini ih moćnim saveznikom u borbi protiv svakodnevnih izazova. U ovom tekstu istražujemo kako eterična ulja mogu doprineti vašem emocionalnom blagostanju i pomoći vam da pronađete unutrašnju ravnotežu.

Veza između emocija i fizičkog zdravlja

Postoji značajna veza između emocionalnog i fizičkog zdravlja. Telo oslobađa različite hemijske supstance kao odgovor na emocije. Na primer, oslobađanje serotonina, dopamina ili oksitocina rezultira osećajem uzvišenosti i pozitivnim senzacijama u telu. Sa druge strane, kada doživimo stres, mozak daje signal za oslobađanje kortizola, što izaziva osećaj hitnosti, pa čak i straha.

Emocionalni stres, bilo da je akutan ili hroničan, može imati duboke posledice po telo. Različita oboljenja, od glavobolja i problema s varenjem do nesanice i srčanih bolesti, mogu biti rezultat emocija poput tuge, anksioznosti i depresije koje narušavaju imuni sistem i utiču na ćelije, tkiva i organe u celom telu.

Ćelijska komunikacija i emocije: Kako molekuli poruke oblikuju naše telo

Posmatranje aktivnosti na ćelijskom nivou može pomoći u razumevanju kako emocije utiču na telesne funkcije. Na površini ćelijske membrane nalaze se proteinske molekule poznate kao receptori. Ovi receptori su okrenuti ka spoljašnjoj sredini i neprestano skeniraju okolinu, komuniciraju i traže potrebne hemijske supstance koje postoje izvan ćelije.

Ove hemijske supstance se vezuju za receptore, prenose informacije i izazivaju biohemijske reakcije unutar ćelije, omogućavajući joj da se prilagodi okruženju i stimulansima. Na taj način receptori igraju jedinstvenu i važnu ulogu u ćelijskoj komunikaciji. Hemijska supstanca koja se vezuje za receptor naziva se ligand i klasifikuje se kao „molekul glasnik“. Prenosi informacije koje utiču na razvoj i funkciju ćelije. Ligand može biti neurotransmiter, hormon, farmaceutski lek, toksin, deo virusa ili neuropeptid koji neuroni koriste za međusobnu komunikaciju.

Iako se brojne receptore nalaze u većini ćelija, svaki receptor će se vezivati samo za ligande određene strukture, slično kao što zaključavanje prihvata samo ključ određenog oblika. Kada se ligand veže za odgovarajući receptor, on aktivira ili inhibira biokemijski put povezani sa tim receptorom.

Postoje dve vrste liganada: endogeni i egzogeni. Endogeni ligandi, poput serotonina, proizvode se u telu i mogu uticati na emocije. Egzogeni ligandi su supstance koje se unose u telo i imaju sličan efekat. Oni su takođe molekuli poruke i mogu dolaziti iz različitih izvora, kao što su lekovi ili esencijalna ulja.

Poruke emocija

Hipotalamus—„kontrolni i komandni centar“ mozga—pretvara mentalne misli i emocije u stotine različitih vrsta liganda, posebno neuropeptide. Emocije koje se pokreću kao odgovor na percipiranu pretnju su izuzetno snažne. Iniciraju oslobađanje specifičnih hemijskih molekula glasnika, koji se, kao što je ranije pomenuto, vezuju za određene receptorske lokacije na ćelijama i utiču na njihovu funkciju.

Ono što hipotalamus „veruje da je istina“ određuje šta će „fabrika“ proizvoditi, što zatim pokreće hemijske procese. Neuropeptidi utiču na našu hemiju, a hemija utiče na našu biologiju. Zaključak: emocije pokreću ćelijsku aktivnost!

Čulo mirisa je naše najprimitivnije čulo

Čulo mirisa ima snažan uticaj na naše misli, emocije, raspoloženja, sećanja i ponašanja. Zdrav ljudski nos može razlikovati preko bilion različitih mirisa zahvaljujući stotinama različitih klasa mirisnih receptora. Za poređenje, imamo samo tri vrste fotoreceptora za prepoznavanje vizuelnih stimulansa. Olfaktorni sistem je daleko složeniji od vida, a sposobnost mirisanja je deset hiljada puta jača od sposobnosti ukusa.

Tačno je reći da „osećamo miris opasnosti“. Naše čulo mirisa je neraskidivo povezano sa preživljavanjem i igra ključnu ulogu u prepoznavanju onoga što je sigurno, a šta nije, kao i onoga što je prijatno.

Zašto pamtimo opasnost, stres, traumu i zadovoljstvo?

Da bismo učili iz iskustva, zaštitili se, preživeli i nastavili vrstu. Ako nešto nije bilo bezbedno, možemo ga izbeći sledeći put; ako je bilo prijatno (npr. hrana, fizička intimnost), želećemo da to ponovimo. Ljudi, okruženje, hrana—njihovi mirisi su deo našeg svakodnevnog života.

Arome¹ deluju kao egzogeni ligandi. One se primaju putem olfaktornih receptora, koji su visoko koncentrisani u limbičkom sistemu, primitivnom delu mozga i sedištu emocija. U njegovom centru nalazi se amigdala, koja trenutno prima informacije o mirisu pre nego što one stignu do viših moždanih centara. Do trenutka kada informacije stignu do našeg „misaonog“ korteksa, gde ih svesno prepoznajemo i donosimo odluke, miris je već izazvao emocionalne i hemijske reakcije u telu.

Amigdala je skladište trauma

Amigdala je skladište trauma i sadrži najgušću koncentraciju neuropeptida, koji utiču na ćelijsku memoriju. Čulo mirisa je primarno čulo koje nesvesno aktivira i utiče na traumatična sećanja uskladištena u amigadali.

Kao svojevrsni čuvar, amigdala neprestano osmatra potencijalne opasnosti i pretnje. Pošto pripada primitivnijem delu mozga, nema sposobnost da razlikuje stvarne pretnje od percipiranih. Na primer: Ne zna darazlikuje sabljozubog tigra od propuštene autobuske stanice ili kašnjenja na posao i ljutitog šefa.

Kada proceni da su sigurnost i bezbednost ugroženi, amigdala prenosi signal hipotalamusu. Hipotalamus zatim obaveštava hipofizu, a ona nadbubrežne žlezde, koje aktiviraju alarm za stresni odgovor borbe ili bekstva, oslobađajući kortizol i adrenalin. Zaključak: emocionalni stres pokreće lučenje hormona stresa.

Mnogi istraživači se slažu da su fizičke bolesti često rezultat emocionalne inflamatorne reakcije na traumu ili negativna iskustva. Ono što započne kao „emocionalna upala“ može kasnije prerasti u fizičke probleme i bolest. Iako medicinska tehnologija još uvek nije dovoljno razvijena da ih jasno detektuje, sećanja, traume i bolne emocije uskladištene su u telu i na kraju se manifestuju kao fizička upala kada tkiva tela odgovore na njih.

Hrana i raspoloženje

Ono što unosimo u organizam ima direktan uticaj na naše emocije. Nedostatak hranljivih materija, osetljivost na određene namirnice, disbalans nivoa šećera u krvi,. Zloupotreba supstanci i stimulansi (poput kofeina) utiču na biohemijske procese u telu, doprinose promenama raspoloženja i narušavaju emocionalno stanje.

Dodaci u prerađenoj hrani izazivaju negativne hemijske reakcije u telu i drastično utiču na raspoloženje i ponašanje kod mnogih dece i odraslih. Neki od ovih sintetičkih supstanci označeni su kao „eksitotoksini“ od strane nutricionista i stručnjaka za zdravlje.

U njih spadaju aditivi poput visoko fruktoznog kukuruznog sirupa, trans-masti, veštačkih aroma, veštačkih boja, veštačkih zaslađivača, mononatrijum-glutamata (MSG) i drugih konzervansa.

Ove hemikalije šalju signale mozgu i ćelijama tela na isti način kao i bilo koji egzogeni ligand. Više od jednog liganda može da se „uklopi“ u receptor – kao što heroin može da se veže za iste opijatne receptore kao i endorfini. Tako i ove toksične hemikalije iz hrane mogu da aktiviraju receptore u našem mozgu i prenesu signale koje, da znamo njihov pravi uticaj, nikada ne bismo svesno dozvolili.

Dakle, ponovo dolazimo do izbora o tome kakvu „hemijsku supu“ želimo da unesemo u svoj organizam. Stara izreka „mi smo ono što jedemo“ nikada nije bila tačnija. Ili možda ovde dobija novi oblik: emotivno izražavamo ono što jedemo.

Važnost čula mirisa

Miris se može koristiti i u svrhe isceljenja. On se doživljava mnogo pre nego što naučimo da koristimo reči. Bilo da je reč o ublažavanju stresa, stabilizaciji raspoloženja, poboljšanju sna, smanjenju bola, ublažavanju mučnine ili povećanju nivoa energije i poboljšanju pamćenja, mirisi zapravo mogu menjati biohemijske procese u nervnom sistemu.

Eterična ulja mogu brzo izazvati emocionalni odgovor u mozgu i telu, omogućavajući tako oslobađanje nagomilanih emocija. Ona su snažni biohemijski agensi za emocionalnu ravnotežu, dobrobit i eliminaciju toksina. Mogu se kombinovati sa bilo kojim holističkim ili medicinskim programom kako bi se postigao uspešan pristup mentalnom i emocionalnom zdravlju.

Moć eteričnih ulja – Izaberi svoje raspoloženje

Često doživljavamo raspoloženje kao nešto što nas je „izabralo“, kao da nam se dešava bez našeg uticaja. Međutim, hemijski uticaj emocija i drugih egzogenih liganda zapravo određuje naše raspoloženje. Zato posežemo za određenim namirnicama, šećerom, kofeinom ili čak određenim supstancama (pogledajte „Hrana i raspoloženje“ za više informacija), družimo se s određenim ljudima, obavljamo određene aktivnosti i ponašamo se na određene načine – sve to kako bismo izazvali određeni hemijski odgovor u telu.

Ali šta ako bismo mogli da iskoristimo ovo znanje kako bismo izabrali raspoloženje koje želimo da osećamo i zaista ga osetili—bez štetnih supstanci ili rekreativnih droga? Šta ako bismo mogli da zamislimo željeno raspoloženje i potom koristimo zdrav egzogeni ligand da ga postignemo? Sa esencijalnim uljima, imamo moć da upravljamo svojim emocionalnim stanjem!

Zdravlje creva i emocije: Kako ishrana utiče na raspoloženje

Creva – naš „drugi mozak“

Problemi s varenjem postaju sve učestaliji, delom zbog rafinisane i prerađene hrane koja preovladava u modernoj ishrani. Creva su poznata kao „drugi mozak“ organizma zbog svog snažnog uticaja na raspoloženje. Naučnici su nedavno otkrili da u crevima postoji više neurotransmitera (vrsta liganda) nego u mozgu. Između ostalog, stabilno raspoloženje zavisi od toga koliko efikasno ti neurotransmiteri međusobno prenose poruke.

Serotonin i digestivni sistem

Serotonin je hemijska supstanca odgovorna za održavanje ravnoteže raspoloženja, socijalnog ponašanja, apetita, varenja, sna, pamćenja i seksualne želje i funkcije. Između 80-90% serotonina u telu nalazi se u digestivnom traktu.

Dakle, zdravlje creva direktno utiče na emocionalno zdravlje i stabilizaciju raspoloženja. Kako osoba može očekivati stabilno raspoloženje ako su njene ćelije iscrpljene od hranljivih materija, a neurotransmiteri funkcionišu u sredini punoj upala i blokada? Kako više od sto miliona neurona u crevima može doprineti zdravim emocijama ako su creva opterećena upalama, kandida infekcijama, štetnim bakterijama i sistemskim disbalansima?

Detoksikacija i emocionalno zdravlje

Detoksikacija organizma može poboljšati emocionalno zdravlje. Simptomi toksičnosti u telu mogu direktno odražavati:

• mnoge simptome depresije
• uključujući nesanicu
• mentalnu maglu
• nisku energiju
• probleme s varenjem
• oslabljen imuni sistem
• alergije

Nove studije čak sugerišu da depresija može biti vrsta „alergijske reakcije“ na upalne procese u telu.

Uloga eteričnih ulja u čišćenju organizma

Hemijski spojevi u eteričnim uljima stimulišu niz detoksikacionih procesa – od blagih do intenzivnijih efekata (u zavisnosti od upotrebe). Podstiču prirodno čišćenje digestivnog, endokrinog, imunološkog, limfnog i drugih detoksikacionih sistema organizma. To zauzvrat poboljšava raspoloženje i vraća mentalnu i fizičku energiju.

Ravnoteža šećera u krvi i raspoloženje

Disbalans šećera u krvi takođe može izazvati depresivne simptome. Određena ulja, poput MetaPWR, cimeta, korijandera i komorača, podržavaju metaboličku funkciju i pomažu u regulaciji nivoa šećera u krvi. Omega-3 masne kiseline, TerraZyme, helatni minerali, vitamini B i D koji se nalaze u MicroPlex VMz®, antioksidanti i polifenolni suplementi takođe pomažu u stabilizaciji šećera u krvi, smanjenju upala, povećanju energije i podršci zdravlju creva uz pravi balans korisnih masti i drugih hranljivih materija.

Apoteka esencijalnih ulja u vašem domu

Umesto da se osećamo kao žrtve svojih emocionalnih stanja, zamislite da u svom domu imate sopstvenu apoteku esencijalnih ulja! Takva kolekcija pruža širok spektar emocionalnih stanja kojima možemo lako pristupiti. Kao dete koje sa uzbuđenjem otvara kutiju punu šarenih bombona, zamišljajući ukuse i radost koju će mu doneti, tako i mi možemo uživati u odabiru i oblikovanju svog raspoloženja pomoću eteričnih ulja.

Kao prirodni egzogeni ligandi, eterična ulja imaju moćan uticaj na naše emocije. Slično lekovima za promenu raspoloženja poput morfijuma – ali sa zdravim rezultatima. Za razliku od sintetičkih lekova koji su dizajnirani da veštački menjaju ponašanje. Kompleksna molekularna struktura eteričnih ulja omogućava im da inteligentno deluju na receptore ćelija u našem telu i podrže željeni efekat – vraćanje ravnoteže i zdravog funkcionisanja.

Emocionalno isceljenje i ponovno uspostavljanje ravnoteže

Emocionalno isceljenje i ponovno uspostavljanje ravnoteže raspoloženja postiže se kada se novi stimulans uvede u isti komandni lanac u mozgu. Kao što smo već diskutovali, aroma (stimulans) ulazi u olfaktorni sistem, a zatim u limbički sistem, amigdalu, hipotalamus i druge delove mozga i tela.

U zavisnosti od uvedene arome i informacija koje ona prenosi, određuje se reakcija mozga. Traumatska sećanja pohranjena u amigdali mogu se osloboditi korišćenjem čula mirisa i esencijalnih ulja. Ako se značaj koji pojedinac pridaje prošlom iskustvu može promeniti, amigdala može osloboditi traumu tog sećanja. Ovo je ono što aromaterapiju čini izuzetnim sredstvom za emocionalno isceljenje i balansiranje raspoloženja.

Evo primera

Ako pojedinac ima nedostatak serotonina tokom dužeg perioda, njegova uobičajena reakcija na životne situacije može biti povećana anksioznost, bes, beznađe, tuga, fobije i stalne misli tipa „šta ako?“.

Ako počne da koristi divlju pomorandžu, poznato esencijalno ulje sa antidepresivnim svojstvima zbog svoje sposobnosti da podiže raspoloženje, detoksikuje i smiruje, primetiće da je neodoljivo srećniji. Sa većom sposobnošću da bude optimističniji, manje reaktivan i smireniji. Samim tim, ima i veći potencijal da drugačije reaguje na iskustva i sećanja.

Još jedan primer

Dete prolazi kroz visok nivo traume, na primer, roditelj mu boluje od raka i na kraju preminе. Telo deteta tada troši ogromne količine hemijskih resursa da bi podržalo suočavanje sa stresom, traumom i tugom. Ako se nakon toga dogodi još jedna trauma, poput ponovnog venčanja preživelog roditelja i uvođenja očuha ili maćehe i novih polubraće i sestara, dodatne hemikalije se oslobađaju da bi se nosilo s novim porodičnim promenama.

Kapacitet za suočavanje sa problemima deteta hemijski se smanjuje ako se njegovi hemijski resursi ne obnove tokom ili nakon ovih traumatskih perioda. Takvo dete može postati sklonije plaču, emotivnim ispadima, može biti zadirkivano jer je „plačljivko“ ili jednostavno slabije upravljati svakodnevnim životnim izazovima. Promašen rok za domaći zadatak, loša ocena ili neuspeh u sportu mogu se doživeti kao katastrofa. Međutim, iste situacije mogu se dogoditi nekom drugom detetu s punim hemijskim rezervama koje ih podnosi bez problema.

Koja je razlika?

Jedna od najvažnijih hemijskih supstanci u ovakvim situacijama su endorfini. Sam naziv „endo-morfin“ ukazuje na njegovu ulogu – endogeni morfin, odnosno prirodni opijat koji telo proizvodi samo.

Kada endorfini nedostaju, javlja se teškoća u suočavanju sa problemima. Endorfini nisu odgovorni samo za osećaj zadovoljstva, već i za adekvatno ublažavanje fizičkog i emocionalnog bola. Potreba za njihovim delovanjem može pokrenuti različita ponašanja kada su nivoi niski.

Zavisnost i hemijska neravnoteža

Tipično, postoje dva tipa zavisnosti koji se mogu razviti. Prvi tip uključuje potragu za intenzivnim iskustvima i zadovoljstvom, jer je potrebna velika stimulacija da bi se dobio „hemijski udar“. Tako ljudi mogu tražiti uzbuđenja kroz bungee jumping, pornografiju, intenzivne video igre, preteranu seksualnu aktivnost, kockanje, prejedanje ili druga ponašanja koja podstiču lučenje endorfina.

Drugi tip zavisnosti se odnosi na unos spoljašnjih supstanci koje ublažavaju bol, poput opijata (opijum, heroin, Vicodin, oksikodon i drugi lekovi protiv bolova na recept). Ove droge deluju na iste receptore kao i prirodni endorfini. Obe vrste zavisnosti su moćne jer hemijske potrebe ostaju nezadovoljene.

Trauma i posledice nedostatka endorfina

Vraćajući se na priču o detetu koje je izgubilo roditelja, jedan od glavnih hemijskih nedostataka koji se može javiti jeste manjak endorfina. Ako te zalihe nikada nisu obnovljene, dete može odrasti u odraslu osobu koja se neprestano bori sa nemogućnošću da se nosi sa izazovima ili da u potpunosti oseti zadovoljstvo, nikada ne doživljavajući potpuno isceljenje od traume. Bez dovoljno potrebnih hemikalija, telo ne može u potpunosti da se oporavi.

Sada dolazimo do mogućeg rešenja – eterično ulje smilja. Smilje ima moćna analgetska i terapeutska svojstva za ublažavanje bolova. Bogato je mnogim hemijskim komponentama, uključujući ketone, jedinjenja poznata po regenerativnim svojstvima. Kada odrasla osoba, koja je nekada bila dete sa traumama, počne da koristi ovo ulje, njeno telo prima velike količine prirodnih supstanci koje ublažavaju bol.

Esencijalna ulja i emocionalno isceljenje

Iako nauka još nije precizno definisala mehanizam delovanja, moguće je da se na ovaj način ispunjava hemijska potreba organizma ili otvara put za prijem korisnih hemikalija. Ono što osoba doživljava jeste konačno olakšanje od bola. Njena sposobnost suočavanja sa životom se poboljšava. Uz obilje prirodnih, isceljujućih hemikalija, ona konačno može doživeti potpuni oporavak.

Raznoliki i koncentrisani hemijski sastojci eteričnih ulja pomažu u čišćenju, uzemljenju, podizanju, balansiranju i smirivanju centralnog nervnog sistema i emotivnog tela.

Neka ulja – poput tamjana, pačulija i sandalovine – sadrže visoke koncentracije seskviterpenskih molekula, koji su klinički dokazano sposobni da pređu krvno-moždanu barijeru. Ovi molekuli značajno povećavaju snabdevanje mozga kiseonikom, u kombinaciji sa aromatičnom stimulacijom, mogu pomoći amigdali da oslobodi posledice pohranjenih sećanja.

Dodatne mentalne i emocionalne koristi uključuju:

• Čišćenje negativnih sećanja
• Smanjenje stresa, anksioznosti i napetosti
• Ublažavanje mentalnog umora
• Podizanje raspoloženja
• Smirivanje centralnog nervnog sistema
• Opuštanje mišićne napetosti
• Indukciju mirnog sna
• Povećanje osećaja hrabrosti i odlučnosti
• Omogućavanje emocionalnog oslobađanja
• Podršku regeneraciji DNK

Zaključno, aromaterapija pruža mnoge praktične terapeutske koristi, ali jedna od najfascinantnijih je njen uticaj na emocionalno blagostanje. Udisanje esencijalnih ulja i aromatična stimulacija su najefikasnije metode za delovanje na mozak u cilju emocionalnog isceljenja.

Esencijalna ulja nude snažan, prirodan alat za podršku emocionalnom isceljenju i izlazak iz starih navika i neefikasnih obrazaca suočavanja. Aromaterapija omogućava pojedincu da koristi moć mirisa biljaka za isceljenje ili jednostavno za poboljšanje opšteg stanja blagostanja, utičući na to kako mislimo, osećamo i ponašamo se.

Pokreni se, pokreni se

Studije pokazuju da umerena fizička aktivnost od trideset minuta dnevno, tri puta nedeljno, ima antidepresivni efekat kod velikog procenta osoba koje pate od depresije. Međutim, mnogima koji su anksiozni ili depresivni nedostaje energija ili senzorni podsticaj da započnu režim vežbanja.

Esencijalna ulja poput nane, čempresa i zimzelenog drveta podržavaju protok krvi i kiseonika, kao i senzornu stimulaciju potrebnu za uključivanje u fizičku aktivnost. Druga ulja pomažu u ublažavanju napetosti mišića i njihovom oporavku. Na primer, smilje sadrži prirodne hemijske komponente sa regenerativnim efektima, kako fizičkim tako i emocionalnim.

Praktična primena esencijalnih ulja

Kada se esencijalna ulja koriste lokalno, aromatično i interno, vibracija tela se podiže, utiče na emocionalne frekvencije i poboljšava opšte emocionalno blagostanje. Svako ulje, zahvaljujući svojoj složenoj hemijskoj strukturi, može imati višestruke efekte i delovati na više aspekata istovremeno. Dodatne koristi se postižu kombinovanjem različitih ulja kako bi se stvorile sinergijske mešavine.

Različiti načini primene esencijalnih ulja utiču na reakciju tela i emocionalno isceljenje:

• Aromatična primena je najbrži način da se dopre do centra za raspoloženje u mozgu i podstakne oslobađanje negativnih emocija. Takođe je korisna pri uspostavljanju novih, zdravih obrazaca verovanja.
• Lokalna primena pomaže telu da pređe iz stanja stresa u stanje regeneracije i oporavka, stvarajući uslove za emocionalno isceljenje.
• Interna primena podržava zdrave hemijske procese u organizmu, hrani ćelije i pomaže u oslobađanju toksina, što doprinosi balansiranom emocionalnom stanju.

Slatki snovi

Dobar san je od ključne važnosti za mentalno zdravlje i funkciju mozga. Nesanica i nemiran san često prate depresivna i anksiozna stanja. Kombinacija smolastih ili drvenastih esencijalnih ulja, poput vetivera, kedra, sandalovine ili tamjana, sa citrusnim uljima poput divlje pomorandže, limete, limuna ili bergamota može pomoći u stabilizaciji raspoloženja, uzemljenju tela i postizanju opuštanja pred spavanje.

Cvetna ulja poput lavande, rimske kamilice, muškatne žalfije, geranijuma i ilang-ilanga smiruju unutrašnji mentalni dijalog i opuštaju nervni sistem, čime doprinose kvalitetnom snu.

Pored toga, brojne studije su pokazale snažne mentalne, fizičke i emocionalne benefite meditacije. Meditacija je praksa usmerena na postizanje stanja dubokog opuštanja i fokusa. Navedena esencijalna ulja mogu pomoći u smirivanju uma, otvaranju disajnih puteva i usklađivanju tela i duha.