Uloga mitohondrijske funkcije u autoimunim bolestima

Mitohondrijske funkcije igraju ključnu ulogu u autoimunim bolestima, jer su odgovorne za proizvodnju energije neophodne za pravilno funkcionisanje ćelija i održavanje ćelijske ravnoteže.

Autoimune bolesti nastaju kada vaš imuni sistem greškom napada sopstvene ćelije, tkiva i organe. Normalno, vaš imuni sistem štiti vaše telo od potencijalno štetnih napadača poput bakterija i virusa. Međutim, kod autoimunih bolesti, vaš imuni sistem ne razlikuje opasne patogene od sopstvenih ćelija, što dovodi do upale i oštećenja tkiva.

KLJUČNE INFORMACIJE

• Postoji više od 80 različitih autoimunih bolesti, uključujući dijabetes tipa 1, multipla sklerozu, lupus i reumatoidni artritis.
• Istraživanja ističu ključnu ulogu mitohondrijske funkcije u razvoju i napredovanju autoimunih bolesti.
• Većina ljudi ima disfunkcionalne mitohondrije, a ako nemate dovoljno mitohondrija, ne možete efikasno stvarati ćelijsku energiju da biste se odbranili od hroničnih bolesti, uključujući autoimune bolesti.
• Kada oštećene mitohondrije ili njihovi delovi budu oslobođeni u ćeliji ili okolini, mogu izazvati upalu jer ih vaš imuni sistem prepoznaje kao strane, slično kao bakterije.
• Poboljšanje funkcije mitohondrija radi povećanja ćelijske energije ključno je za prevenciju i upravljanje autoimunim bolestima.

Postoji više od 80 različitih autoimunih bolesti, uključujući dijabetes tipa 1, multipla sklerozu, lupus i reumatoidni artritis.¹ Drugi primeri uključuju inflamatornu bolest creva i psorijazu.

Iako se često kaže da je tačan uzrok autoimunih bolesti nepoznat, istraživanja naglašavaju ključnu ulogu mitohondrijske funkcije u autoimunim bolestima i razvoju, napredovanju ovih stanja. Većina ljudi ima disfunkcionalne mitohondrije, a ako nemate dovoljno mitohondrija, ne možete efikasno stvarati ćelijsku energiju da biste se odbranili od hroničnih bolesti, uključujući autoimune bolesti.

Autoimune bolesti su epidemija

Procene pokazuju da autoimune bolesti pogađaju oko 50 miliona Amerikanaca, čineći ih trećom najčešćom kategorijom bolesti, odmah iza raka i srčanih bolesti.² Oko 80% pogođenih su žene,³ a autoimune bolesti predstavljaju vodeći uzrok smrti među mladim i ženama srednjih godina.⁴

Dalje, istraživanja sugerišu da postoji stalni porast autoimunih bolesti u zapadnim društvima tokom poslednjih decenija.⁵ Ukupno se procenjuje da se učestalost autoimunih bolesti u svetu povećava za 19,1% godišnje, a prema rečima dr. Fredericka Millera, naučnika emeritusa pri Nacionalnom institutu za zdravstvenu zaštitu životne sredine:⁶

Ne samo da se trenutno priznate autoimune bolesti povećavaju, već se i raspon autoimunih i hroničnih inflamatornih bolesti nastavlja širiti po broju i obimu, jer se dodatni poremećaji prepoznaju kao oni sa laboratorijskim ili kliničkim karakteristikama koje impliciraju ulogu imunog sistema i autoimunih markera.

Miller navodi ekološke faktore, uključujući promene u ishrani i njihov uticaj na mikrobiome, stres, zagađenje vazduha i ksenobiotike, poput zagađivača iz okoline. Hemikalija iz domaćinstva, dodataka u hrani i farmaceutskih sredstava, kao potencijalne faktore koji doprinose porastu autoimunih bolesti. Ovi faktori takođe mogu značajno uticati na funkciju mitohondrija.

U autorskom tekstu u časopisu Scientific American, Miller i koautor Olivia Casey, viši direktor programa Autoimune asocijacije, opisuju autoimunitet kao epidemiju, navodeći:⁷

Kada sopstveni imuni sistem osobe napada njeno telo umesto mikroba ili kancerogenih ćelija, ona može doživeti hronični umor, hronični bol, zavisnost od lekova, depresiju i društvenu izolaciju. Ovi simptomi uništavaju mentalno zdravlje, ruše obećavajuće karijere, uništavaju živote i često razaraju porodice. Za previše ljudi, ove bolesti rezultiraju preranom smrću.

… Većina autoimunih bolesti se dijagnostikuje u sve većem broju, u rasponu od 3% do 12% godišnje širom sveta. Takođe, otkrivamo sve više ljudi sa autoantitelima — proteinskim molekulima imunog sistema koji, umesto da ignorišu naše ćelije i organe, tretiraju ih kao napadače. Autoantitela su markeri za prisustvo ili moguće razvijanje autoimunih bolesti.

Naše nedavne istraživanje pokazuje da se jedan tip autoantitela, nazvan antinuklearna antitela, povećao za skoro 50% u SAD-u za manje od 30 godina. Ovo nije samo zbog toga što sprovodimo više testiranja. Još više zabrinjava činjenica da su tinejdžeri u studiji doživeli gotovo 300% povećanje između 1988. i 2012. godine. Mnogi od ove dece možda nikada neće dostići svoj puni potencijal, jer će borba sa hroničnom bolešću promeniti njihove živote.

Kako mitohondrijska funkcija utiče na autoimune bolesti

Mitohondrije, često nazvane „energetskim centrima“ ćelije, igraju ključnu ulogu u proizvodnji energije i ćelijskom metabolizmu. Takođe su uključene u regulaciju imunoloških odgovora, do te mere da su opisane kao „energetski centri imuniteta.“⁸

Istraživači sa Kineske akademije medicinskih nauka objasnili su: „Na nivou organela, mitohondrije su se pokazale kao ključni učesnici u iniciranju i napredovanju više autoimunih bolesti. Činjenica da mitohondrije interaguju sa imunološkim sistemom može pružiti razumno objašnjenje o tome kako su mitohondrije uključene u patogenezu autoimunih bolesti.“⁹

Neispravne mitohondrije igraju ključnu ulogu u problemima imunološkog sistema. Oštećene mitohondrije ne mogu podržati važne signalne molekule, kao što je mitohondrijski antivirusni signalni protein (MAVS), koji je ključan za određene imunološke odgovore. Ostaci oštećenih mitohondrija, poput mitohondrijske DNK, takođe mogu izazvati abnormalnu upalu.

Poremećen mitohondrijski metabolizam, posebno stvaranje reaktivnih vrsta kiseonika (ROS), dalje utiče na oslobađanje upalnih molekula, antimikrobne odgovore i aktivaciju imunoloških ćelija. Stoga je od suštinske važnosti održati dovoljan broj zdravih mitohondrija kako bi vaš imunološki sistem funkcionisao optimalno.¹⁰

Pregled objavljen u časopisu Nature Reviews Rheumatology dodatno objašnjava ulogu mitohondrija u autoimunim bolestima, ističući da kada se oštećene mitohondrije ili njihovi delovi oslobode u ćeliji ili okolini, mogu izazvati upalu jer ih vaš imunološki sistem prepoznaje kao strane, slično kao bakterije.¹¹

Pored toga, kod autoimunih bolesti, antitela vašeg tela mogu napadati mitohondrije, što ukazuje na „interakciju između adaptivnog imunog sistema i mitohondrija.“ Ovo dodatno naglašava važnost zdravih mitohondrija u prevenciji i upravljanju autoimunim bolestima.

Mitohondrijska disfunkcija povezana sa lupusom, reumatoidnim artritisom i dijabetesom tipa 1

Studije pokazuju mitohondrijsku disfunkciju kod različitih autoimunih bolesti, uključujući lupus. Naučnici sa Univerziteta u Groningenu u Holandiji primetili su:

„Mitohondrije u T ćelijama pacijenata sa SLE [sistemskim lupus eritematozusom] imaju visoki mitohondrijski membranski potencijal i smanjenu proizvodnju ATP-a, što ukazuje na oštećenje mitohondrija.“¹²

Što se tiče reumatoidnog artritisa (RA), naveli su: „Mitohondrijska DNK je takođe povećana u plazmi pacijenata sa RA. Ova mitohondrijska DNK može delovati kao DAMP [mitohondrijska opasnost povezana molekula] i izazvati ili održavati upalne odgovore kod RA … mitohondrije u T ćelijama kod RA imaju defektne mehanizme popravke DNK, što je povezano sa niskom potrošnjom kiseonika u mitohondrijama i proizvodnjom ATP-a.“¹³

Mitohondrijska disfunkcija, uključujući smanjenu proizvodnju adenozin trifosfata (ATP) — energije koja pokreće vaše telo — takođe je povezana sa dijabetesom tipa 1. Naučnici su naveli:¹⁴

„T ćelije izolovane od pacijenata sa dijabetesom tipa 1 pokazuju smanjenu proizvodnju ATP-a, što takođe ukazuje na mitohondrijsku disfunkciju. Pošto je ova mitohondrijska disfunkcija primećena samo kod dijabetesa tipa 1, a ne kod dijabetesa tipa 2, pretpostavlja se da mitohondrijska disfunkcija kod dijabetesa tipa 1 ne proizlazi iz metaboličkih abnormalnosti i da ova mitohondrijska disfunkcija može igrati ulogu u patogenezi dijabetesa tipa 1.“

Da li vakcine i mRNA vakcine igraju ulogu u autoimunim bolestima?

Verovatno postoji mnogo faktora iz okoline koji doprinose razvoju autoimunih bolesti. Vakcine i mRNA COVID-19 vakcine su među njima.

Jehuda Shoenfeld, svetski ekspert za autoimune bolesti koji vodi Zabludovic Autoimuni Istraživački Centar u Šeba bolnici u Izraelu, upotrebio je termin autoimuni sindrom izazvan adjuvansima (ASIA) da bi opisao autoimune bolesti koje mogu biti izazvane izlaganjem vakcini ili drugim stimulusima.

Tim istraživača iz Italije objasnio je u časopisu Evropske asocijacije za prediktivnu, preventivnu i personalizovanu medicinu:¹⁵

„Molekularna mimikrija i aktivacija uz opasnosti iz okoline se navode kao mogući mehanizmi pomoću kojih vakcine mogu izazvati autoimune reakcije. Osobe koje bi mogle biti posebno podložne razvoju ovih reakcija mogu biti ne samo one sa prethodnim postvakcinalnim fenomenima i one sa alergijama, već i osobe sklone razvoju autoimunih bolesti, kao što su one sa porodičnom istorijom autoimuniteta ili sa poznatim autoantitelima, kao i genetski predisponirane osobe.“

ASIA sindrom je takođe prijavljen kod osoba koje su primile COVID-19 vakcine, uključujući zdravstvene radnice, kao i slučajevi vakcinom izazvane Grejvsove bolesti, koja se razvila samo tri dana nakon COVID-19 vakcinacije.

Optimizacija proizvodnje ćelijske energije je ključna za autoimune bolesti

Optimizacija funkcije mitohondrija jedna je od najvažnijih strategija za optimizaciju vaše ćelijske energije, i stoga je u središtu prevencije i upravljanja autoimunim bolestima. Prekomerni unos linoleinske kiseline (LA) — koja se nalazi u uljima iz semena koja se koriste u većini ultraprocesuirane hrane.

Dominacija estrogena, verujem, još je jedan vodeći faktor disfunkcije mitohondrija i smatram da je to primarni razlog zašto su većina autoimunih bolesti, poput reumatoidnog artritisa i multiple skleroze, mnogo češće kod žena. Ulja iz semena i estrogen oba:

• Povećavaju slobodne radikale koji izazivaju oksidativni stres i oštećuju sposobnost vaših mitohondrija da proizvode energiju.
• Povećavaju nivo kalcijuma unutar ćelije, što izaziva porast azot-monoksida i superoksida, što povećava peroksinitrit i time povećava oksidativni stres.
• Povećavaju nivo unutarćelijske vode, uzrokujući zadržavanje vode u telu.
• Usporavaju vaš metabolički ritam i potiskuju vašu štitnu žlezdu.

Kako koristiti progesteron

Pre nego što razmotrite upotrebu progesterona, važno je razumeti da to nije čudotvorni lek, te da ćete imati najveću korist primenom bioenergetske dijete koja vam omogućava da efikasno sagorevate glukozu kao primarno gorivo, bez zagušenja elektrona u vašim mitohondrijama, što smanjuje vašu proizvodnju energije.

Kada prilagodite svoju ishranu, efikasna strategija koja može pomoći u suzbijanju viška estrogena je uzimanje transmukoznog progesterona (npr. nanošenjem na desni, a ne oralno ili transdermalno), koji je prirodni antagonist estrogena. Progesteron je jedan od samo četiri hormona od kojih, po mom mišljenju, mnogi odrasli mogu imati koristi. (Ostala tri su hormon štitne žlezde T3, DHEA i pregnenolon.)

Ne preporučujem transdermalni progesteron, jer vaša koža izražava visoke nivoe 5-alfa reduktaze, enzima koji značajan deo progesterona koji unosite nepovratno pretvara prvenstveno u alopregnanolon, koji se ne može vratiti u progesteron.

Idealni način primene progesterona

Imajte na umu da, kada se progesteron koristi transmukozno na vašim desnima, kako ja savetujem, FDA smatra da to na neki način pretvara u lek i zabranjuje bilo kojoj kompaniji da to savetuje na svojoj etiketi. Zato neke kompanije promovišu svoje progesteronske proizvode kao „topikalne.“

Međutim, razumite da je potpuno legalno da bilo koji lekar preporuči upotrebu leka za indikaciju koja nije navedena na etiketi. U ovom slučaju, progesteron je prirodni hormon, a ne lek, i vrlo je bezbedan čak i u visokim dozama. Ovo se razlikuje od sintetičkog progesterona, zvanog progestini, koji koriste farmaceutske kompanije, ali se često, i pogrešno, nazivaju progesteronom.

Šta možete učiniti sada

Možete primeniti sledeće korake da biste imali koristi:

• Smanjite unos linoleinske kiseline (LA) koliko god je moguće izbegavanjem prerađene hrane, ulja iz semena, piletine, svinjetine, semena i orašastih plodova, i pregledajte moj klasični članak o LA.
• Uzimajte progesteron kako je opisano u članku iznad.
• Uverite se da unosite zdrave ugljene hidrate kao što su zrelo voće, sirovi med i javorov sirup.
• Smanjite stres, jer hronični stres podstiče oslobađanje kortizola, koji je moćan supresor funkcije i biogeneze mitohondrija. Progesteron može biti veoma koristan ovde, jer je snažan blokator kortizola.
• Uzimajte dodatke niacinamida, jer vaši mitohondriji ne mogu proizvoditi energiju bez njega. Preporučujem uzimanje 50 mg niacinamida tri puta dnevno.

Izvori i reference

1. NIH, National Institute of Environmental Health Sciences, Autoimmune Diseases ↩︎
2. NIH, National Institute of Environmental Health Sciences, Autoimmune Diseases ↩︎
3. NIH, National Institute of Environmental Health Sciences, Autoimmune Diseases ↩︎
4. Am J Public Health. 2000 September; 90(9): 1463–1466 ↩︎
5. International Journal of Celiac Disease 2015, Vol. 3, No. 4, pp 151-155 ↩︎
6. Curr Opin Immunol. 2023 Feb; 80: 102266 ↩︎
7. Scientic American December 1, 2023 (Archived) ↩︎
8. Nature Immunology volume 18, pages 488–498 (2017) ↩︎
9. Front Immunol. 2023; 14: 1160035 ↩︎
10. Autophagy. 2020; 16(1): 3–17, Introduction ↩︎
11. Nat Rev Rheumatol. 2022 Nov;18(11):621-640. doi: 10.1038/s41584-022-00834-z. Epub 2022 Sep 29 ↩︎
12. Biochimica et Biophysica Acta, Molecular Basis of Disease October 1, 2020 ↩︎
13. Biochimica et Biophysica Acta, Molecular Basis of Disease October 1, 2020 ↩︎
14. Biochimica et Biophysica Acta, Molecular Basis of Disease October 1, 2020 ↩︎
15. EPMA J. 2017 Sep; 8(3): 295–311 ↩︎

Izvor: Dr. Joseph Mercola / The Role of Mitochondrial Function in Autoimmune Diseases