doTERRA PB Assist Jr

doTERRA PB Assist Jr – probiotik za decu i odresle

Naš digestivni trakt ima oko 100 triliona probiotičkih bakterija, koje se ponekad nazivaju mikrobiota, mikrobiom ili mikroflora. To je 10 puta više od ukupnog broja ćelija koje čine celo ljudsko telo!

Kada pomislimo na bakterije, obično mislimo da su one nezdrave i da treba da se oslobodimo svih njih. Međutim, naš sistem za varenje takođe sadrži dobre ili zdrave bakterije koje mogu igrati veoma važnu ulogu u našem probavnom i imunološkom zdravlju.

U našim crevima imamo dobre bakterije i loše bakterije i uvek je optimalno da se uverimo da je dobrih više od loših. Kada to uradimo, dobre bakterije mogu pomoći da se smanji broj loših bakterija i obezbedi okruženje koje je pogodno ne samo za zdravlje probave, već i za zdravlje imuniteta.

Probiotik za decu – primarne prednosti

• Obezbeđuje 5 milijardi živih ćelija od 6 sojeva prijateljske flore odabranih kako zbog njihove jedinstvene stabilnosti na sobnoj temperaturi, tako i zbog njihove izuzetne sposobnosti da prežive ekstreme kiselosti, alkalnosti i digestivnih enzima u probavnom sistemu.
• Uključuje prebiotik FOS koji pomaže u održavanju zdrave ravnoteže korisne prijateljske flore
• Održava zdravu ravnotežu crevne mikroflore
• Podržava zdravo funkcionisanje probavnog i imunološkog sistema
• Podržava zdravlje gastrointestinalnog trakta, posebno creva i debelog creva
• Pomaže u podršci optimalnom metabolizmu i apsorpciji hranljivih materija
• Primena probiotika u detinjstvu nudi sredstvo za promociju zdrave ravnoteže mikroflore i povoljnu podršku imunološkom i gastrointestinalnom sistemu
• Konzumacija probiotika u detinjstvu je utvrdila zdravstvene prednosti i može podržati dugoročno blagostanje
• Održavanje zdravog gastrointestinalnog trakta je takođe važno za zdravu funkciju mozga i nervnog sistema
• Promoviše zdravu funkciju pluća i respiratornog trakta
• Doprinosi unutrašnjem balansu i podržava zdravlje bubrega, bešike i urinarnog trakta, kao i ženskog reproduktivnog sistema

Zdravlje digestivnog sistema

Probiotici igraju veoma važnu ulogu za optimalno zdravlje digestivnog sistema. Oni mogu pomoći u celokupnom varenju hrane, ali takođe mogu pomoći u apsorpciji vitamina, minerala i drugih hranljivih materija. Takođe mogu pomoći u eliminaciji otpada iz tela.

Da bi se poboljšala ravnoteža mikroflore, mnogi zdravstveni stručnjaci preporučuju jesti fermentisanu hranu poput jogurta, kiselog kupusa i kefira, ali suplementacija probioticima takođe može biti veoma korisna.

Apsolutno je kritično da ova mikroflora preživi želudac i bezbedno stigne do creva. Probiotički sojevi koji se koriste u PB Assist Jr su mikrokapsulirani sa prirodnim estarskim materijalom glicerina masnih kiselina da pomognu u zaštiti osetljivih probiotičkih kultura od želudačne kiseline. Ova jedinstvena karakteristika pomaže da se osigura da su bakterije održive tokom procesa varenja i stoga sposobne da kolonizuju creva.

Ovi jedinstveno zaštićeni sojevi su objavili kliničku podršku pokazujući da su ekvivalentni približno pet puta većoj količini istih nemikrokapsuliranih sojeva u pogledu kolonizacije creva.

Zravlje imunog sistema

Često se kaže da 70-80% našeg imunološkog sistema živi u crevima. Postoje brojne studije koje pokazuju razliku koju probiotici mogu napraviti u održavanju i jačanju našeg imunološkog sistema. Epitelna tkiva u crevima pomažu u zaštiti od štetnih supstanci. Probiotici igraju važnu ulogu u obezbeđivanju opstanka epitelnog tkiva. Oni takođe pomažu u jačanju funkcije ćelijske barijere i podržavaju imunološki odgovor creva.

Deca

Deca mogu imati koristi od zdravih creva isto toliko ako ne i više od odraslih. Važno je napuniti creva dobrim bakterijama što je ranije moguće u godinama razvoja.

Kolonije probiotika počinju da se razvijaju dok prolaze kroz porođajni kanal. Zatim se još više razvijaju kroz majčino mleko. Ranim izlaganjem, a zatim dodavanjem još više kroz suplementaciju, deca mogu unaprediti optimalnu ravnotežu mikroflore, dugoročno zdravlje probavnog i imunološkog sistema i opšte blagostanje.

UPUTSVO ZA UPOTREBU

Konzumirajte sadržaj jedne kesice dnevno. Sipajte sadržaj kesice direktno u usta ili pomešajte sa 1.2dl vode, soka ili željenog napitka i odmah popijte. Ne mešati sa toplom vodom! Takođe se može mešati sa hladnom hranom kao što su jogurt, smutiji, žitarice za doručak, itd.

---

Sastav: Probiotic Blend (Lactobacillus rhamnosus, Lactobacillus salivarius, Lactobacillus plantarum, Bifidobacterium breve, Bifidobacterium lactis), Xylitol, Erythritol, Fructo oligosaccharide, Natural Strawberry Melon Flavour, Citric Acid, Silica

Stručne studije

1. M. E. Segers and S. Lebeer, “Towards a better understanding of Lactobacillus rhamnosus GG – host interactions,” Microb. Cell Factories, vol. 13 Suppl 1, p. S7, Aug. 2014.
2. S. Liu, P. Hu, X. Du, T. Zhou, and X. Pei, “Lactobacillus rhamnosus GG supplementation for preventing respiratory infections in children: a meta-analysis of randomized, placebo-controlled trials,” Indian Pediatr., vol. 50, no. 4, pp. 377–381, Apr. 2013.
3. H. Szajewska, M. Wanke, and B. Patro, “Meta-analysis: the effects of Lactobacillus rhamnosus GG supplementation for the prevention of healthcare-associated diarrhoea in children,” Aliment. Pharmacol. Ther., vol. 34, no. 9, pp. 1079–1087, Nov. 2011.
4. A. Horvath, P. Dziechciarz, and H. Szajewska, “Meta-analysis: Lactobacillus rhamnosus GG for abdominal pain-related functional gastrointestinal disorders in childhood,” Aliment. Pharmacol. Ther., vol. 33, no. 12, pp. 1302–1310, Jun. 2011.
5. M. D. Piano, S. Carmagnola, M. Ballarè, M. Balzarini, F. Montino, M. Pagliarulo, A. Anderloni, M. Orsello, R. Tari, F. Sforza, L. Mogna, and G. Mogna, “Comparison of the kinetics of intestinal colonization by associating 5 probiotic bacteria assumed either in a microencapsulated or in a traditional, uncoated form,” J. Clin. Gastroenterol., vol. 46 Suppl, pp. S85–92, Oct. 2012.
6. M. Del Piano, S. Carmagnola, S. Andorno, M. Pagliarulo, R. Tari, L. Mogna, G. P. Strozzi, F. Sforza, and L. Capurso, “Evaluation of the intestinal colonization by microencapsulated probiotic bacteria in comparison with the same uncoated strains,” J. Clin. Gastroenterol., vol. 44 Suppl 1, pp. S42–46, Sep. 2010.
7. M. Del Piano, S. Carmagnola, M. Ballarè, M. Sartori, M. Orsello, M. Balzarini, M. Pagliarulo, R. Tari, A. Anderloni, G. P. Strozzi, L. Mogna, F. Sforza, and L. Capurso, “Is microencapsulation the future of probiotic preparations? The increased efficacy of gastro-protected probiotics,” Gut Microbes, vol. 2, no. 2, pp. 120–123, Apr. 2011.
8. M. Del Piano, S. Carmagnola, A. Anderloni, S. Andorno, M. Ballarè, M. Balzarini, F. Montino, M. Orsello, M. Pagliarulo, M. Sartori, R. Tari, F. Sforza, and L. Capurso, “The use of probiotics in healthy volunteers with evacuation disorders and hard stools: a double-blind, randomized, placebo-controlled study,” J. Clin. Gastroenterol., vol. 44 Suppl 1, pp. S30–34, Sep. 2010. E. J. Schiffrin and S. Blum, “Interactions between the microbiota and the intestinal mucosa,” Eur. J. Clin. Nutr., vol. 56 Suppl 3, pp. S60–64, Aug. 2002.
9. R. I. Mackie, A. Sghir, and H. R. Gaskins, “Developmental microbial ecology of the neonatal gastrointestinal tract,” Am. J. Clin. Nutr., vol. 69, no. 5, p. 1035S–1045S, May 1999. S. Salminen and M. Gueimonde, “Gut microbiota ininfants between 6 and 24 months of age,” Nestlé Nutr. Workshop Ser. Paediatr. Programme, vol. 56, pp. 43–51; discussion 51–56, 2005.
10. F. Guarner and J.-R. Malagelada, “Gut flora in health and disease,” Lancet Lond. Engl., vol. 361, no. 9356, pp. 512–519, Feb. 2003. J. A. Vanderhoof and R. J. Young, “Probiotics in pediatrics,” Pediatrics, vol. 109, no. 5, pp. 956–958, May 2002.
11. B. E. Gustafsson, “The physiological importance of the colonic microflora,” Scand. J. Gastroenterol. Suppl., vol. 77, pp. 117–131, 1982. S. Bengmark, “Colonic food: pre- and probiotics,” Am. J. Gastroenterol., vol. 95, no. 1 Suppl, pp. S5–7, Jan. 2000.
12. Q. Hao, B. R. Dong, and T. Wu, “Probiotics for preventing acute upper respiratory tract infections,” Cochrane Database Syst. Rev., vol. 2, p. CD006895, 2015.
13. M. Ozen, G. Kocabas Sandal, and E. C. Dinleyici, “Probiotics for the prevention of pediatric upper respiratory tract infections: a systematic review,” Expert Opin. Biol. Ther., vol. 15, no. 1, pp. 9–20, Jan. 2015.
14. Y. E. Borre, G. W. O’Keeffe, G. Clarke, C. Stanton, T. G. Dinan, and J. F. Cryan, “Microbiota and neurodevelopmental windows: implications for brain disorders,” Trends Mol. Med., vol. 20, no. 9, pp. 509–518, Sep. 2014.
15. A. Evrensel and M. E. Ceylan, “The Gut-Brain Axis: The Missing Link in Depression,” Clin. Psychopharmacol. Neurosci. Off. Sci. J. Korean Coll. Neuropsychopharmacol., vol. 13, no. 3, pp. 239–244, Dec. 2015.
16. P. M. Grin, P. M. Kowalewska, W. Alhazzan, and A. E. Fox-Robichaud, “Lactobacillus for preventing recurrent urinary tract infections in women: meta-analysis,” Can. J. Urol., vol. 20, no. 1, pp. 6607–6614, Feb. 2013.
17. M. E. Sanders, “Probiotics: Definition, Sources, Selection, and Uses,” Clin. Infect. Dis., vol. 46, no. s2, pp. S58–S61, Feb. 2008
18. E. B. Hollister, K. Riehle, R. A. Luna, E. M. Weidler, M. Rubio-Gonzales, T.-A. Mistretta, S. Raza, H. V. Doddapaneni, G. A. Metcalf, D. M. Muzny, R. A. Gibbs, J. F. Petrosino, R. J. Shulman, and J. Versalovic, “Structure and function of the healthy pre-adolescent pediatric gut microbiome,” Microbiome, vol. 3, p. 36, 2015
19. P. Seksik and C. Landman, “Understanding Microbiome Data: A Primer for Clinicians,” Dig. Dis. Basel Switz., vol. 33 Suppl 1, pp. 11–16, Sep. 2015.
20. B. R. Goldin and S. L. Gorbach, “Clinical Indications for Probiotics: An Overview,” Clin. Infect. Dis., vol. 46, no. Supplement 2, pp. S96–S100, Feb. 2008.